Gospodarim sobom, a umro sam davno u
srcima vašim trusnih zaručnica
šta treba da radim da se vratim javno
u matične knjige rođenih u prazno
bez kume i kuma bez amina srećnica.
Nišane mi glavu i odrezak hoće
zar umrijeti sramno, šta treba da radim
da se vagam, vagam ko istruhlo smeće
u pretincu gluhog doba, podvijena repa
da odlazim stalno, stalno da se vadim.
Nešto mi se neće, gospodarim sobom
i vidim vas gubite busolu
a meni se neće sebi reći zbogom
iskovaču sreću pa makar je crto
a vi sve to zvali običnom spodobom.
Idriz Avdukić, 1994. godine
