Roditelji su ih napustili, ostavili u amanet dedi. Lomi ruke dok priča posebno o momentu kada je njih četvero zatekao same u kući, pognutih, tužnih pogleda, suznih očiju… Jecali su jer su ostali želji majčinog zagrljaja, očevog milovanja, čvrstog stiskanja šake…
Svojim trudom i radom fino živio zajdno sa svojom porodicom, veli on. Nije mu bilo mrsko ništa raditi samo da pridonese boljem životu. Međutim, u jednom trenutku sve se preokrenulo.
Radio sam u autoservisu i imao sam dovoljno para za sve. Čuvao sam i ovce. Stvorio sam nešto da imamo krov nad glavom. Dobio sam dva sina koji su kasnije radili malo sa mnom. Školovali smo ih. Poslije svega toga imao sam i zdravstvenih problema. Preživio sam dva srčana udara. Sin se kasnije oženio. Nisam nikome bio na teretu – priča Džafić u emisiji “Ispuni mi želju”.
Njegov sin i snaha zbog svojih problema krenuli su drugim putem. Sve se tada slomilo na Edinovim plećima! Iza sebe ostavljaju četvero djece o kojima se počinje brinuti njihov dedo.
Ovdje su živjeli, ali nije bilo uslovno. Borili smo se da steknemo nešto. Bio sam u garaži taj dan. Telefon mi je zovnio, ali nisam čuo. Kasnije sam se javio i sin je već otišao za Sloveniju. Djeca su ostala sama. Zatekao sam ih plačući – govori Džafić.
Od tog dana njegov sin i snaha, komunikaciju s njima sveli su na minimum. Džafić kaže da ih nazovu s vremena na vrijeme da pitaju kako su. Međutim, Edin i njegova porodica se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji. On zajedno sa suprugom nastoji djeci omogućiti koliko-toliko, normalno djetinjstvo.
Sina i snahu sam pitao za sve, ali njih ništa ne interesuje. Sve je ovo sada moj život. Od nekih primanja djecu hranim. Uzimam im pelene. Mene zovu babo, dedo, a nekad i mama. Željni su majke, topline… Mi mu pružamo šta imamo. Jedna je majka, jedan je otac. Kad ne bih ja imao, njima bih dao. Borim se koliko god mogu. Teško je raditi, a njih čuvati – rekao je za kraj Edin Džafić.
Izvor: hayat.ba – Ispuni mi želju
