Interes za podršku razvoju zelenih i cirkularnih poslovnih modela do sada je mahom bio prisutan kod međunarodnih finansijskih institucija i donatora, a odnedavno jača i među domaćim institucijama koje se sve više aktiviraju u ovom sektoru.
Finansiranje zelenih poslovnih modela u Bosni i Hercegovini bila je jedna od tema skupa o kojoj su danas razgovarali predstavnici i predstavnice nadležnih institucija, finansijskih organizacija, preduzeća i privrednih komora na skupu, kojeg u okviru projekta COVID-19 Investment Response finansira Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju SR Njemačke (BMZ), a implementira GIZ.
Mala i srednja preduzeća čine osnovu ekonomskog razvoja BiH te im je u cilju ubrzanog razvoja i prelaska na zelene i cirkularne poslovne modele potrebna finansijska podrška.
Grant komponente bespovratnih sredstava namijenjene su za tehničku pomoći preduzećima u ispunjavanju tehničkih uslova kojima se firme obavezuju da unaprijede svoje zelene poslovne prakse. Primjer toga je komponenta Green Recovery u okviru projekta COVID-19 Investment Response kroz koji su podržana mala i sredna preduzeća u BiH kroz sufinansiranje nabavke opreme i drugih aktivnosti i cilju unapređenja zelenih poslovnih praksi i modela u ovim firmama.
Kako je rečeno na skupu privrednici su zainteresovani za apliciranje, ali je potrebno da im se približi pojam zelene tranzicije i objasni da je on moguć kroz tehnološka poboljšanja i grantove.
„Današnji događaj je omogućio razmjenu informacija i podizanje svijesti o zelenoj ekonomskoj tranziciji koja je neminovnost i u skladu sa globalnim kretanjima o dekarbonizaciji i evropskim zelenim planom. Naša preduzeća suočena su sa zahtjevima na izlaznim tržištima i potrebom da svoju proizvodnju prilagode ekološki prihvatljivim procesima“, rekla je Adrijana Marić, menadžerica Green Recovery komponente.
S obzirom da komuniciraju sa privrednicima, Privredne komore su na GIZ-ovom događaju predložile da sve informacije o dostupnim sredstvima budu predstavljanje na pojednostavljen način putem sredstava informisanja i komunikacije koje Komore imaju, s ciljem da što više privrednika sazna da su sredstva dostupna, kako aplicirati i koje koristi imaju od toga.
Bez obzira što su mnogi od propisa koji se odnose na zelenu tranziciju neobavezujući, značajni su kada preduzeća imaju međunarodne kupce i kada su integrisana u međunarodne lance vrijednosti.
Jedna od takvih kompanija je preduzeće Ramex doo iz Kladnja.
„Biti konkurentan na evropskom i svjetskom tržištu je veliki izazov. Mi kroz ovaj projekat nastojimo da prepoznamo koji je naš put ka zelenoj tranziciji kroz program koji provodi GIZ i moram istaći da imamo jako pozitivna iskustva jer smo dobili tehničku podršku koja nam je pomogla da razumijemo izazove koji su ispred nas s jedne strane i kako iskoristiti svoje potencijale s druge strane“, kazala je Jasminka Hadžiabdić, izvršna direktorica preduzeća Ramex doo iz Kladnja.
Podršku zelenim poslovnim modelima daju i ključne domaće institucije, dva entitetska ministarstva, entitetski fondovi i Razvojna banka Federacije BiH sa namjenskim kreditnim linijama imaju u svojim programima komponente podrške koje se odnose na zelene i cirkularne poslovne modele u određenoj mjeri.
Skup je rezultirao i nizom preporuka za uspješno rješavanje prepoznatih izazova i otvorenih pitanja, na kojima treba raditi kako bi se unaprijedili programi i efekti podrške.
„Sredstva za podršku zelenoj tranziciji postoje, ali su poprilično usitnjena i raspoređena u različitim institucijama pa je djelimično to razlog zašto ne mogu da zadovolje potrebe industrije malih i srednjih preduzeća u polju digitalnog i tehnološkog razvoja te inovacijama u složenim tehničkim sistemima. Međutim, sudionici skupa su predložili redesign programa. Sredstva su tu, institucije jako dobro rade. Razvile su politike, imaju viziju za zelenu tranziciju i imaju instrumente i sada treba cijeli portfolio ovih mehanizama poboljšati“, zaključila je prof. dr Sanda Midžić Kurtagić, profesorica na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu.
