Lokalni programi utopljavanja stambenih objekata, koji su pokrenuti u Banjaluci, Živinicama, Sarajevu, Tešnju i Zenici, predstavljeni su danas na konferenciji „Lokalne inicijative i programi obnove stambenih objekata u Bosni i Hercegovini“, koja je organizovana kao dio aktivnosti projekta „Dekarbonizacija energetskog sektora u Bosni i Hercegovini“.
Projekat u ime njemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju provodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH od 2020. do 2023. godine. Do sada je u okviru projekta, ostvareno utopljavanje stambenih objekata u gore navedenim gradovima BiH, ali su podržane lokalne i entitetske vlasti u ostvarenju istih uslova stanovanja i u ostalim gradovima Bosne i Hercegovine.
„Mislim da smo na velikom zadatku, uz podršku GIZ-a i ovih aktivnosti uspijevamo da širimo ideje o tome kako mi zamišljamo uspostaviti sistem kada je riječ o energetskoj efikasnosti. Kao resorno ministarstvo prepoznali smo Fond za zaštitu okoliša kao relevantnu organizaciju koja će biti nosilac ovih aktivnosti. Što ranije budemo imali razumijevanje lokalnih zajednica doći ćemo do boljih rezultata. Cilj jeste uspostaviti sistem i programe koji će omogućiti pristup svima, kako bi došli do sredstava“, rekla je Aida Jelinić, šef odsjeka za energetsku efikasnost u Federalnom ministarstvu energije, rudarstva i industrije.
Prema preliminarnoj analizi projekta, u Bosni i Hercegovini postoji ogroman potencijal od preko 300 miliona konvertibilnih maraka (KM) godišnje za ulaganja u energetsku efikasnost. U tom pogledu je istaknut i značaj privatnog sektora u programu obnove zgrada, kao i bankovnih investicija koje su u toku.
„Grad Banja Luka svakodnevno pruža savjetodavnu podršku građanima za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru. U proteklih nekoliko godina Grad Banja Luka radi na unapređenju energetske efikasnosti, što se vidi u oblasti gradarstva, saobraćaja i drugim sektorima. Mjere koje su predložene za sanaciju fasada imaju za cilj da se smanje toplotni gubici“, rekla je Maja Ćirić, menadžerica za energetsku efikasnost za grad Banjaluku.
Učesnici konferencije, lokalne vlasti koje su uključene u stambenu energetsku efikasnost, krajnji korisnici i ostali akteri su tokom konferencije razgovarali o tekućem projektu i najavili pripremu novih programa energetske efikasnosti stanovanja. Također su predstavljene i trenutne aktivnosti na polju energetske efikasnosti, ali i pozitivni primjeri do sada obnovljenih zgrada u gradovima Bosne i Hercegovine.
„Moja percepcija o zgradi koja je izgrađena prije 50 godina, a koja je narušena zbog utjecaja vanjskih faktora, je bila da se treba što prije obnoviti, a nakon sastanka etažnih vlasnika zaključili smo da zgrada treba hidro i termo izolaciju i restauraciju. U okviru projekta utopljavanja zgrada, ustanovljeno je da je 90 posto problema u našoj zgradi moguće riješiti i to se i ostvarilo- sada imamo utopljenu zgradu sa fasadom u centru grada“, rekao je Asif Anđelić, predstavnik Udruženja etažnih vlasnika, Živinice.
Na području energetski efikasne obnove zgrada, proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije i učešća građana u energetskoj tranziciji postignut je manji napredak. Također, za ostvarenje energetske efikasnosti stanovanja važno je postojanje lokalnih programa.
“Građani znaju kakve su koristi od novih vrata i prozora ali mislim da bi bili više motivisani da imaju olakšice. Jedan od ključnih problema je procedura prikupljanja dokumentacije. Naš prijedlog će biti da Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost bude taj koji će objediniti sva sredstva, vlastita, ona dobijena kroz kredite i grantove, da prati izvođenje radova i objedinuje svu dokumentaciju. Mislim da će se time proces za građane dosta olakšati i da će i banke biti spremnije dati kredite za građane”, rekao je Miloš Jokić, predstavnik Ministarstva prostornog uređenja Republike Srpske.
Njemačka će kroz tehničku ekspertizu koju pruža Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) nastaviti podržavati rad Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i nadležnih entitetskih ministarstva u uspostavi funkcionalnih jedinica koje su posvećene planiranju, koordinaciji i praćenju dugoročnih scenarija dekarbonizacije usklađenih s ciljevima koji se trebaju postići do 2050. godine. Ovo podrazumijeva i podršku u kreiranju programa obnove zgrada kolektivnog stanovanja, te promociju inovativnog korištenja obnovljivih izvora energije.
